У Београду је 1. јуна 2018. године, одржана ванредна седница скупштине Алумни клуба Правосудне академије (АКПА). У фокусу скупштине је било речи о уставним и законским реформама српског правосуђа и одређени су правци нови политике удружења.
Скупштина је усвојила закључке у којима је изразила дубоку бојазан за будућност Правовосуде академије (ПА), која би требало да буде један од главних стубова реформе и значајна тачка у Поглављу 23. Мисија ПА – да обезбеди фер и објективне критеријуме за селекцију правосудних функционера се већ 8 година није остварила и постоје јасне назнаке да ће се у текућој реформи од те идеје одустати, и то кроз тзв. “масовну сертификацију”, тј. уписом на ПА превеликог броја полазника који превазилази потребе српског правосуђа и који би добили само формалну обуку и тако задовољили будући уставни услов за избор на функцију што би трајно онемогућило успостављање меритократског принципа у избору.
Ово отвара питање одговорности Републике Србије према грађанима и према постојећим полазницима који постају колатерална штета одустајања државе од реформе, због чега је АКПА затражила хитно формирање Комисије за решавање проблема Правосудне академије састављену од Министарства правде, Високог савета судства, Државног већа тужилаца, Министарства финансија и АКПА, чији би задатак био да или направи план интеграције постојећих полазника у правосудни систем или закључи да се такав план неће реализовати и да се законске и реформске пројекције нису оствариле.
На скупштини су изабрани чланови Председништва АКПА Ева Огњановић, Александар Коцић, Марко Цветановић, Дејан Миловановић и Синиша Трифуновић.
Ванредна седница скупштине Алумни клуба Правосудне академије (АКПА)
Београд, 1. јун 2018. године
ЗАКЉУЧЦИ СКУПШТИНЕ
-
БОЈАЗАН ЗА БУДУЋНОСТ ПРАВОСУДНЕ АКАДЕМИЈЕ И РЕФОРМЕ У ИЗБОРУ СУДИЈА
Скупштина АКПА, коју чини 90% полазника Правосудне академије (ПА), изражава дубоку бојазан за будућност ове правосудне институције. Она је плод пионирског покушаја да се у Србији заснује селекција и обука будућих судија и тужилаца по фер и објективним критеријумима, а не по личним и политичким везама. То је главна мисија ПА која већ 8 година у нашј држави не може да се оствари и данас постоје јасне назнаке да ће се од овог покушаја у текућој уставној и законској правосудној реформи одустати.
Сви су изгледи да ће значај и улога ПА остати маргинализовани као што су и до сада били и да ће послужити само као формалитет без суштинске садржине у поступку будуће селекције правосудних функционера, јер ће ПА без ограничења у виду пријемног испита моћи да упише велики број кандидата, чиме се губи сваки смисао правичне селекције, због чега се Скупштина АКПА оштро противи тзв. „масовној сертификацији“.
-
ДИРЕКТНА ОДГОВОРНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПРМА ПОЛАЗНИЦИМА АКАДЕМИЈЕ
Одустајање од правичне селекције кандидата отвара и питање одговорности државе према грађанима, али и према свим досадашњим полазницима ПА који не смеју остати колатерална штета одустајања од реформе.
Постоји директна одговорност државе Србије према свим полазницима државне обуке за судије и тужиоце ПА који су ову обуку завршили у погледу будућности њихових каријера. Четири генерације полазника је напустило своја ранија радна места и ступило на обуку за судије, јер су тадашњи закони предвиђали да се судије бирају у процесу селекције коју држава спроводи посредством Правосудне академије. Након законских измена, Србија се вратила у прошлост и наставила процес избора у правосуђу без икаквих мерила и критеријума, чиме је више генерација полазника остало и без правосудних функција за које су се обучавали, али и без сталног радног односа.
-
ХИТНО ФОРМИРАЊЕ КОМИСИЈЕ ЗА РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА ПА
Скупштина АКПА тражи хитно формирање комисије за решавање питања полазника Правосудне академије коју би чинили представници Министарства правде, Високог савета судства, Државног већа тужилаца, Министарства финансија и АКПА и која би у најкраћем року размотрила питање да ли су правосудном систему потребни досадашњи полазници Правосудне академије или нису. Уколико јесу, потребно је направити план њихове интеграције, у противном је потребно идентификовати проблем због кога се законске и реформске пројекције нису оствариле.