На Палићу је завршено Седмо саветовање Алумни клуб Правосудне академије (АКПА) – удружења судија, тужилаца и полазника Правосудне академије, током ког је одржано више панел дискусија и предавања, у присуству великог броја судија, тужилаца, укључујући и судије Уставног суда, Врховног суда, професоре права, представнике међународних организација.
Са панел дискусије о новом Закону о Правосудној академији позвано је Министарство правде да у што краћем року оформи радну групу за доношење овог Закона, с обзиром на то да ускоро истиче рок прописан Уставним законом за спровођење Акта о промени Устава РС, према ком се сви правосудни закони, укључујући и Закон о Правосудној академији, морају ускладити са уставним амандманима до фебруара 2024. године. Указано је на то да се мора ојачати веза правосудних савета (Високи савет судства и Високи савет тужилаштва) са Правосудном академијом (ПА), те да правосудне савете треба непосредно укључити у избор полазника ПА, као и да тела ПА – Управни одбор и Програмски савет морају имати значајнију улогу у раду ПА.
На панел дискусији посвећеној изазовима у парничном судству истакнуто је да је дошло време да се у Републици Србији уведе колективна тужба ради заштите права потрошача и других категорија, као одговор на преоптерећеност судова. Најављено је и да ће се озбиљно разматрати Предлог Првог основног суда у Београду, који је подржан од стране Трећег основног суда у Београду и АКПА, а према ком би се Судским пословником увело прекоредно одлучивање у појединачним предметима (тзв. пилот пресуда), а све у циљу уједначавања судске праксе и очувања права на суђење у разумном року које је услед највећег прилива предмета у историји нашег правосуђа било угрожено, и то посебно у вези са предметима банкарских накнада.
Велико интересовање владало је и за дискусију на којој се расправљало да ли судије и јавни тужиоци имају право на штрајк, током које дискусије су говорили судија Уставног суда др Тамаш Корхец, судија Врховног суда Весна Субић, председник Прекршајног суда у Београду Оливера Ристановић, професор радног права на Правном факултету Универзитета у Новом Саду др Сенад Јашаревић и судија Опћинског радног суда у Загребу Домагој Фрнтић. Судија др Тамаш Корхец истакао је да Устав не гарантује право судија на штрајк, те да се законом може ово право предвидети иако није гарантовано Уставом, али да постојећи закони то не предвиђају. Указао је на то да је да је укупан положај судија и јавних тужилаца такав да се право на штрајк тешко може извести, али да постојећи уставноправни и закододавноправни оквир даје простор да се положај судија и тужилаца ојача, са чим су се сложиле судије Субић и Ристановић, указујући на значај ВСС и струковних удружења у остваривању бољег статуса и положаја судија, док је проф. др Јашаревић изнео резерву према том схватању, наводећи да је право судија на штрајк остварено у више држава широм света у последњих неколико година укључујући Шпанију, Француску, Румунију. Судија Фрнтић је пренео искуства из Републике Хрватске у којој је током ове године дошло до двонедељне ограничене обуставе рада судија.
