26нов 2016 by alumniwp

Алумни клуб је израдио Кратку анализа проблема новог система избора судија у Републици Србији која представља пресек актуелних проблема са којима се Република Србија суочава и истовремено се предлаже решење тренутног стања у три корака.

Кратка анализа проблема новог система избора судија у Републици Србији

ДОСАДАШЊИ НАЧИН ИЗБОРА СУДИЈА

Ова представка се бави ступањем на судијску функцију (први избор на судијску функцију). Избор судија је регулисан Законом о судијама. Високи савет судства (у даљем тексту ВСС) је расписивао оглас за избор, обављао разговор са свим кандидатима, након тога сачињавао Одлуку о предлогу за избор коју је упућивао Народној скупштини која је вршила избор.

ВСС приликом поступка предлагања кандидата није поштовао Одлуку о утврђивању критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судија и председника судова („Службени гласник РС“, број 49/09) у делу која се односи за избор судија, а која је подразумевала додељивање свим кандидатима одређених бодова на основу прописаних критеријума (нпр. бодови су се додељивани с обзиром на просечну оцену са студија, дужину студирања и сл.).

Такође, ВСС је заузео став да његова Одлука о предлогу кандидата коју је упућивао Народној скупштини није одлука, већ предлог, те да кандидат нема право жалбе, нити приговора на такав акт ВСС-а. Овакав акт није објављивао јавно на Интернет страници савета. На овом месту цитирамо одредбу члана 50 став 5 Закона о судијама

“Одлука о предлогу Високог савета мора бити образложена и објављена на Интернет страници Високог савета судства”.

Из наведеног следи да досадашњи начин избора судија није био заснован на јасним, објективним, мерљивим и транспарентним критеријумима, да ВСС није примењивао одредбе Одлуке из 2009. године, да није своју Одлуку о предлогу кандидата јавно објављивао и да није омогућавао улагање правног лека на своју Одлуку о предлогу кандидата.

УСПОСТАВЉАЊЕ НОВОГ НАЧИНА ИЗБОРА СУДИЈА

Наша земља се 2009. године оснивањем Правосудне академије (Закон о Правосудној академији) определила за успостављање новог система избора судија заснованог на професионализму и стручности, по угледу на већину европских земаља. Почев од 2010. године, Правосудна академија је уписала 7 генерација полазника почетне обуке за судије и тужиоце. Услов за упис, поред завршеног правног факултета и положеног правосудног испита, јесте положен пријемни испит (који се састоји из врло захтевног писаног дела, теста личности и усменог дела, који представља анализу случаја). Пријемни испит се полаже пред петочланом комисијом еминентних судија и тужилаца, обезбеђено је присуство јавности, а аудиовизуелни снимак се трајно чува у архиви. Само најбољих око 25 кандидата годишње бива уписано на Правосудну академију. Полазници академије обуку спроводе првенствено у судовима и тужилаштвима код одабраних ментора, који их оцењују, а након обуке полажу завршни испит у виду симулације суђења пред другом петочланом комисијом еминентиних судија и тужилаца. Високи савет судства и Државно веће тужилаца сваке године одређују број кандидата које је потребно уписати на Правосудну академију и дају сагласност на Програм обуке.

Препоруком Комитета министара Савета Европе о независности, ефикасности и улози судија Р (94) 12 од октобра 1994. године, као и Препоруком Комтета министара Савета Европе о независности, делотворности и одговорности ЦМ/Рец (2010) 12 од 17. новембра 2010. године препоручено је да судије пре ступања на функцију похађају обуку за судије.

Национална стратегија реформе правосуђа за период од 2013-2018. године усвојена у Народној Скупштини Републике Србије предвиђа да завршена обука на Правосудној академији буде услов за ступање на правосудну функцију.

Акциони план за поглавље 23 посебно у тачкама 1.1.3.1 и 1.3.1.4 предвиђа активности у том смеру којима се уводи тест стручности и оспособљености у процесу избора судија, од ког теста су изузети полазници Правосудне академије, обзиром да им је стручност и оспособљеност већ утврђена.

Скупштина Републике Србије донела је Закон о допунама Закона о судијама (Службени Гласник РС, бр. 106/2015 од 21.12.2015. године) којим је уведен члан 45а Закона о судијама и њиме се прописује обавза да ВСС на конкурсу за избор судија стручност и оспособљеност кандидата испита на тесту, од ког теста су изузети свршени полазници Правосудне академије, којима се завршна оцена са Правосудне академије узима као оцена стручности и оспособљености. Допуне Закона су ступиле на правну снагу 29.12.2015. године а почеле су да се примењују дана 1. септембра 2016. године.

Експерти Европске уније кроз Пројекат унапређења Правосудне академије препоручују да Правосудна академије буде “једина тачка уласка” у правосуђе, односно да завршена обука на Правосудној академији буде услов ступања на функцију.

Експерти Европске уније кроз Твинивнг пројекта Јачања капацитета ВСС и ДВТ препоручују да после транзиционог периода Правосудна академија буде “једина тачка уласка у правосуђе”.

КОЈИ СУ ПРОБЛЕМИ

Високи савет судства је покушао да незаконито спроведе конурс за 58 судија

ВСС је након ступања на снагу и почетка примене допуна Закона о судијама које предвиђају обавезно тестирање кандидата расписао два конкурса за избор укупно 58 судија, дана 2. и 7. септембра, које је планирао да спроведе без тестирања кандидата, али је након што је Алумни клуб Праосудне академије у медијима указао на незаконитост таквог спровођења конкурса, исте поништио 15. новембра 2016. године.

Какво је тренуно законско решење избора судија који се први пут бирају?

Закон о судијама избор на судијску функцију прописује одредбама чланова од 43 – 52. Услови за избор су:

држављанство РС
општи услови за рад у државном органу
завршен правни факултет
положен правосудни испит
стручност, оспособљеност и достојност
2 године радног искуства за прекршајни, односно 3 године радног искуства за основни суд
* поред набројаног, Закон налаже да ВСС посебно цени врсту послова коју је кандидат обављао након положеног правосудног испита, као и да ће водити рачуна о одговарајућој заступљености националних мањина.

Стручност и оспособљеност се цени на испиту, од кога су ослобођени свршени полазници Правосудне академије, којима се за оцену стручности и оспособљености узима завршна оцена на Правосудној академији. Успех на тесту се изражава оценама од 1-5, а истим распоном се изражава оцена на Правосудној академији.

Главни проблем – Правилник о избору судија ВСС

Високи савет судства је након више од 7 месеци од протека законског рока донео Правилник о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата који се први пут бира (Правилник о избору судија).

Правилник је донет без јавне расправе. Алумни клуб је имао свог представника у радној групи за израду Правилника, али ниједан битан предлог нашег представника није прихваћен, нити је Алумни клубу достављен коначни предлог Правилника, нити је упозната стручна и шира јавност са његовим решењима, нити јој је омогућено да се о њему изјасни на јавној расправи.
Правилник садржи решења супротна Закону о судијама. Поред оцене стручности и оспособљености, која по Закону може бити у распону од 1-5, Правилник уводи оцењивање усменог разговора са кандидатима и тиме предвиђа још једну оцену од 1-5. По Закону о судијама, ВСС је овлашћен једино да оцењује стручност и оспособљеност на тесту, а у погледу кандидата са Правосудне академије није овлашћен да оцењује стручност и оспособљеност, јер им је иста већ утврђена оценом на Правосудној академији, јер је ВСС претходно дао сагласност на програм обуке коју су кандидати прошли на Правосудној академији.
Правилник не садржи објективне критеријуме. На усменом разговору се, између осталог оцењује “мотивисаност кандидата за рад у судству”, “комуникативност”, “способност представљања”.
Писменим тестом се не проверава стручност и оспособљеност. Правилником је предвиђено да се питања која ће се наћи на тесту претходно јавно објаве (тест садржи 50 питања из 4 групе од по максимум 200 питања која се јавно објављују на сајту ВСС). Оваквим тестом није могуће утврдити стручност и оспособљеност кандидата, већ само његову меморијску способност. Тестови на правосудном испиту, на испиту за Правосудну академију, на испиту за јавне бележнике, на испиту за јавне извршитеље, на испиту за заменике јавних тужилаца се не објављују јавно.
Писмени тест замењује целокупну обуку на Правосудној академији. Правилником је предвиђено да резултат са теста важи трајно. Подсећамо да је резултат са теста пандан завршној оцени на Правосудној академији, те се овим обесмишљава целокупна обука на Правосудној академији, када се на много једноставнији начин може добити највиша оцена на тесту ВСС-а.
Правилник не предвиђа обавезу избора најбољих кандидата. Правилник не садржи ранг листу кандидата, нити обавезу да се онај ко има највишу оцену стручности и оспособљености предложи Народој скупштини за избор на функцију судије.
Правилник је супротан Стратегији за реформу правосуђа од 2013-2018. године, Акционом плану за поглавље 23, као и мишљењима страних експерата, а што произлази из горе побројаних недостатака.

Структура избора судија од 2015. године до данас

Иако ВСС даје сагласност на програм почетне обуке за судије и заменике јавних тужилаца Правосудне академије и одређује број полазника према пројекцији потреба избора судија, исти орган уопште не предлаже за избор на судијску функцију свршене полазнике Правосудне академије, што осликава приложени графикон.

СТАВ АЛУМНИ КЛУБА

Из изложеног се закључује да ВСС тежи очувању постојећег система избора судија без икаквих критеријума. Циљ једноставног и незаконитог теста је да сви кандидати имају максималне оцене на тесту стручности и оспособљености, да се тиме изједначе са полазницима Правосудне академије, и да потом ВСС настави праксу предлагања кандидата на основу нејасних околности, а не на основу јасних, објективних и мерљивих критеријума, што је услов судијске независности. Постојећи систем ствара велики простор за евентуалну корупцију, непотизам и избор “преко везе”, а све то доприноси и непотребном стварању јаза између полазника Правосудне академије и судијских помоћника, и то код чињенице да највећи део уписаних полазника почетне обуке Правосудне академије чине полазници који су пре уписа обуке на Правосудној академији били управо судијски и тужилачки помоћници.

Сматрамо да је ово најважније питање у Поглављу 23 придруживања Европској унији и да ВСС својим поступањем стоји на путу успешног окончања тог поступка и, што је много важније, стоји на путу непристрасном избору судија, што је погубно за грађане Републике Србије.

ВСС доводи у питање постојања Правосудне академије као институционалног фактора у систему избора судија у Републици Србији, код чињенице да се оцена са теста ВСС трајно изједначава са завршном оценом Правосудне академије. Такође се поставља питање врло високих средстава која су уложена у Правосудну академију и у систем који не функционише.

За Алумни клуб Правосудне академије је неприхватљиво спровођење конкурса за избор судија по постојећем Правилнику. Негативне последице које прете с тим у вези су несагледиве по смисао Правосудне академије, обзиром да ће се након првог тестирања појавити врло велики број кандидата који ће трајно бити изједначени са свршеним полазницима Правосудне академије.

Алумни клуб Правосудне академије се залаже за објектвивне, јасне и мерљиве критеријуме за избор судија, као једину гаранцију судијске независности и ради остваривања ових принципа, предложиће целокупној заједници решење у три корака:

ПРВИ КОРАК. Хитна измена постојећег Правилника о избору судија (пре било ког конкурса). Овај корак је приоритет, због несагледивих последица који прете. Потребно је да ВСС измени постојећи Правилник и да Народна скупштина Републике Србије донесе Аутентично тумачење члана 45а Закона о судијама како би растумачила да ли се под испитивањем стручности и оспобљености кандидата за судије подразумева тестирање по унапред објављеним питањима, да ли је поред оцењивања стручности и оспособљености могуће оцењивати и мотивисаност кандидата за рад у правосуђу и његов начин представљања оценама изван законског распона, као и да ли је потребно да ВСС предложи за избор за судију кандидата са најбољим оценама или неког другог.

ДРУГИ КОРАК. Измена Закона о судијама, где би се у постојеће услове за избор на судијску функцију уврстила и завршена обука за судије и тужиоце на Правосудној академији као неопходан услов за избор.

ТРЕЋИ КОРАК. Измена Устав Републике Србије које би као правну категорију уставног карактера предвиделе Правосудну академију и обуку судија и тужилаца на овој институцији.

Ради спровођења наведених корака потребно је у целокупан процес укључити све заинтересована струковна удружења, као и представнике невладниног сектора, те институције државних органа, надлежног министарства, представнике Народне скупштине, као и заинтересовану јавност.

Сви кораци, па и увођење Правосудне академије као институције у Устав Републике Србије се намећу као неопходност, обзиром да постоје врло јаке и доказане тежње које прете да дугогодишњи напори за увођење гаранција судијске независности и непристрасности, кроз систем транспаретног ступања на функцију, остану без ефекта у нашем правном систему и друштву.

Новембар 2016. године