Алумни клуб Правосудне академије (АКПА) позива Министарство правде да јавности одговори да ли ће овом сазиву Народне скупштине упутити предлог за измене и допуне Закона о парничном поступку (ЗПП).
Акционим планом за Поглавље 23 предвиђена је измена ЗПП у другом кварталу 2021 године. Међутим, до реализације предвиђеног плана није дошло услед противљења Адвокатске коморе Србије Нацрту измена ЗПП које је сачинило Министарство правде. Са друге стране судијска удружења су указивала на нужност измена овог процесног закона како би се изменама правила о надлежности судова заштитило право грађана на суђење у разумном року и предмети равномерно распоредили по судској мрежи јер се две трећине свих судских предмета налазе у београдским судовима, а поред тога преоптерећени су и основни судови у свим већим градовима у Републици Србији.
Уколико изостане измена ЗПП пресија на највеће судове у Републици, који су и иначе преоптерећени, биће додатно појачана, јер ће судови почети да заказују рочишта у хиљадама нових предмета по којима се у току ове године није поступало јер се очекивало њихово делегирање по осталим судовима у Србији и предност је дата старим предметима. Управо ће ти нови – тзв. “невидљви” предмети изазвати колапс система који ће се огледати у томе што ће се у свим парничним предметима одржавати само једно рочиште годишње.
АКПА поздравља напоре које је Министарство правде предузело у циљу постизања што ширег консензуса у погледу садржине измена ЗПП, али исказује бојазан да би одлагање измена ЗПП макар у погледу надлежности судова, имало обзиљно последице по ефикасност, али и квалитет правосуђа.
Подсећамо да Европски суд за људска права стоји на становишту да су државе одговорне за остваривање права на правично суђење уколико не предузимају хитне мере за отклањање преоптерећености у раду судова, те да хронична преоптерећеност не може бити прихватљиво оправдање за дужину трајања судских поступака. Тај суд је у својим одлукама заузео став да су државе дужне да у најкраћем могућем року преузму адекватне мере како би се избегло дугорочно нагомилавање предмета и тиме спречила повреда права грађана. Стога, одговорност за преузимање адекватних мера не лежи на адвокатским коморама, нити на судијским уружењима, већ на Министарству правде које позивамо да предузме макар минималне мере и то пре распуштања актуелног скупштинског сазива.
