У Вршцу је у оквиру саветовања Алумни клуба Правосудне академије (АКПА) 12. септембра 2018. године одржана панел дискусија “Правосуђе и медији – слобода, обавеза, одговорност”. Преносимо скраћени ток дебате.
Синиша Трифуновић, председник АКПА и модератор панела је навео да је најважније разликовати аргументовану и добронамерну критику правосуђа и судских поступака од критике која има амбицију да директно утиче на ток и исход поступка. Прва је чувар демократичности и права јавности да прима информације и идеје, а друга је врло опасна не само за ауторитет и непристрасност суда, већ и за право сваког појединца на правично суђење. Унапређење маханизама заштите ових права је осетљиво питање и захтева много више разумевања између правосуђа и медија.
Судија Врховног касациног суда Зорана Делибашић је кроз примере праксе Европског суда за људска права указала на нимало лак задатак успостављања равнотеже између права зајемчених члановима 6 и 10 Европске конвенције о људским правима – претпоставке невиности и права на одбрану са једне стране и слободу изражавања са друге. Везано за улазак судије у пензији у Задругу је изјавила: “Питање је да ли одласком у пензију престају правила етичког кодекса за судију. Једном судија увек судија.”
Члан Високог савета судства судија Александар Пантић је истакао значај медија за формирање поверења у рад суда, изражавајући разумевање према интересу јавности за рад правосуђа. То ствара одговорност код управа свих судова да преко овлашћених лица – портпарола, увек буду на располагању представницима медија и дају благовремене, јасне и прецизне информације, чиме ће их одвратити од прикупљања података од секундарних, мање релевантних извора. Уз оцену да је непрофесионални и неетички напад на сваког појединачног судију напад на независност судства и правосуђе у целини. Као једно од решења предложио је едукацију новинара спрецијализованих за праћење правосуђа и њихово боље упознавање са појмовима и процедурама у судским псотупцима.
Председник Адвокатске коморе Београда Југосалв Тинтор навео је да је предлог Коморе да кршење претпоставке невиности од стране медија и појединаца буде кривично санкционисано дат ради актуелизације наведене теме у јавности, али да би предвиђање такве одговорности након само пар судских одлука, кроз генералну превенцију дало значајне резултате.
Члан Државног већа тужилаца (ДВТ) Татјана Лагумџија је рекла да као ефикасан механизам за заштиту интегритета поступајућих тужилаца види новоформираног Повереника за самосталност при ДВТ, који треба да пружи непосредну подршку колегама који се нађу на удару.
Председник Удружења судија прекршајних судова судија Милан Мариновић је навео да прекршајни судови санкционишу медије који крше закон, али да интересовање медија не треба дочекивати са скепсом већ му треба изаћи у сусрет.
Адвокат Снежана Ђокић која заступа медије у судским поступцима, подсетила је да је каријера неких судија уништена захваљујући хајкама које су медији водили, да су спровођене спектакуларна хапшења на радним местима, да је све то снимано и да су људи проводили у притвору и по две године, да би потом били ослобођени.
Професор Правног факултета у Београду др Милош Живковић је рекао да би инкриминација кршења претпоставке невиности коју предлаже АК Београда била престрога и несразмерна. Демократија није стање него борба, а правосуђе губи борбу са медијима. Слика правосуђа је много лошија него што правосуђе јесте. Једини начин заштите правосуђа од напада медија је јавност у смислу давања одговора на информације. Неопходна је обука новинара у овој области, лажне вести о судксим процесима се објављуји или из незнања или по нечијем налогу.
Заменик Трећег основног јавног тужиоца у Београду Иван Марковић је рекао да судови и тужилаштва треба да се више отворе за јавност.
Новинар Недељника Време Радослав Ћебић изнео је критику на таблоидна писања о судским поступцима и навео да је једно од решења проблема активност Савета за штампу, независног и саморегулаторног тела које прати поштовање Кодекса новинара Србије у медијима и које решава по жалбама физичких и правних лица у вези медијског садржаја.
На панелу је закључено да је однос правосуђа и медија врло комплексан, да је за демократско друштво важно постојање квлититетне информисаности грађана о правосуђу и да би због осетљивости тог односа потребно уложити много труда у едукације и јавне расправе овог типа, како би ауторитет и непристрасност правосуђа били заштићени, као и права сваког појединца на правично суђење, уз истовремено обавештавање јавности, као чувара демократије.