У петак, 17. фебруара 2017. године, Високи савет судства (ВСС) објавио је базу питања за писани тест којим се утврђује стручност и оспособљеност кандидата за прву судијску функцију у основним и прекршајним судовима. Објављивањем питања унапред, од којих ће на тесту бити 50, обесмишљава се објективност избора судија, јер се не тестира њихова стручност већ меморисање одавно познатих питања и одговора. Знатан део објављених питања је баналан. Циљ оваквог система јесте да већина кандидата постигне исти, максимални број поена, па да пресудан за избор судија буде усмени разговор са кандидатима пред члановима ВСС. Тиме би ВСС, као ранијих година, дискреционо и потпуно произвољно одлучивао којег ће ‘пожељног’ кандидата предложити Народној скупштини за избор за судију, на бази веома сумњивих критеријума. Пример за то јесте конкурс из 2014, када је ВСС доставио парламенту имена 12 судија Првог основног суда у Београду, бирајући између 400 кандидата, од којих су скоро сви имали највишу оцену (5) свог рада као судијски помоћници.
Овим се задаје велики ударац Правосудној академији (ПА), институцији која од 2010. улаже велике напоре у обуци будућих судија и подизању ефикасности српског правосуђа. Иако држава улаже огромна средства у ПА, десетине свршених полазника ПА не бирају се за судије и тужиоце, иако су, након правног факултета и положеног правосудног испита, прошли захтеван пријемни испит на ПА, практичну и теоријску обуку и завршни испит на ПА, те периодично оцењивани. С друге стране, оцена са новоуведеног писаног теста пред ВСС важи доживотно, може га лако положити било који кандидат и изједначити се са полазником ПА.
Вишедеценијска дискреција у избору судија у Србији наставља се, а тиме агонија правосуђа и грађана упућених на такво правосуђе.
Алумни клуб Правосудне академије