Дана 31. октобра 2017. године у Београду у Хотелу Метропол одржан је скуп “Демократски до уставне реформе” у организацији Фондације Центра за демократију, Фондације за отворено друштво, Комитета правника за људска права (Јуком) и Београдског центара за људска права. Скупу су присуствовали бројни правници, професори, политичари, новинари, представници правосудних савета, невладиних организација, међу којима и Драгољуб Мићуновић, Дрган Шутановац, Наташа Вучковић, Зоран Лутовац, Марија Обрадовић, Зоран Живковић, Драгана Бољевић, Миодраг Мајић, Вида Петровић Шкеро, Горан Илић, Саво Ђурђић, Јадранка Јелинчић, Весна Петровић, професори Ирена Пејић, Стеван Лилић, Танасије Маринковић и други. Алумни клуб Правосудне академије (АКПА) су представљали Синиша Трифуновић и Бојан Петковић.
На скупу су представљени и резултати истраживања: “Ставови грађана, интелектулане и политичке елите о уставним променама” и “Међусобни односи независних органа и правосуђа у Србији”, те је закључено да постоји велика сагласност политичких, друштвених и интелектуалних елита да је потребна промена Устава, али да не постоји јединство око питања како, када и шта треба учинити. Осим тога, на скупу се расправљало о томе да ли је Србији потребна промена Устава и да ли да она да буде велика или мала, само у домену правосуђа.
На панелу посвеђеном независности судства у контексту промене Устава, расправљало се о Правосудној академији, па је изражена сумња да ће ова институција бити злоупотребљена од стране извршне власти како би се обезбедио политички избор судија и тужилаца у Србији и како је то атак на незавиност судства. Председник АКПА Синиша Трифуновић је у дискусији навео да је илузорно очекивати да ће 90 младих свршених полазника Правосудне академије (ПА) угрозити независност судства, те да је управо и идеја ПА била подизање квалитета и интегритета правосудних функционера. Морамо говорити о значају и употеби институције, а не о њеној злоупотреби. У реформи правосуђа ПА је данас жртва, а не предатор, што говори чињеница да свршени полазници ПА учествују у избору за судије у проценту од само 6%, те да уствари постоји замена теза у погледу значаја ове установе и њених полазника. Кључне теме за остваривање независности правосуђа су подела власти, састави правосудних савета, процедуре који савети примењују и питање контоле савета. У реформи правосуђа мора се посветити пажња управо овим питањима, јер ту данас постоје највећи проблеми – навео је Трифуновић.
Дискутујући на панелу посвећеном тужилаштву потпредседник АКПА Бојан М. Петковић осврнуо се на састав и улогу Државног већа тужилаца (ДВТ) у будућем Уставу. Подсећајући на то да су чланови претходних сазива ДВТ из реда тужилаца доносили проблематичне одлуке у реформи правосуђа и да нису били наметнути већ их је суштински бирала сама јавнотужилачка струка, Петковић је изразио резерву према још већој самосталности ДВТ чије ће чланове непосредно бирати иста та јавнотужилачка струка и губљењу везе ДВТ са грађанима као носиоцем суверености, што заговарају неке правосудне невладине организације. Нагласио је да се однос струковних организација према будућем уставном уређењу ДВТ не сме заснивати на симпатији или поверењу у тренутни персонални састав ДВТ, јер то није системски поглед на проблем, будући да већ након нових избора за чланове ДВТ после измена Устава конкретни ”однос снага” у ДВТ може бити мање по вољи водећим удружењима тужилаца и судија. Тада ће бити касно да ова удружења подрже став АКПА у измени Устава (предлог Академске мреже за владавину права), који полази од балансираног састава правосудних савета и делотворних правних средстава против одлука ВСС и ДВТ- навео је Петковић.