Министарство правде и Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом Владе Србије организовали су 7. септембра у Палати Србија у Београду други по реду округли сто у оквиру дебате о променама Устава у делу који се односи на правосуђе, чија је главна тема била улога и положај Правосудне академије и њен утицај на избор носилаца правосудних функција, а Алумни клуб Правосудне академије (АКПА) представљали су председник Синиша Трифуновић и члан Председништва Ева Огњановић.
У питању је најзначајнији скуп на тему Правосудне академије у протеклих неколико година и остварење захтева АКПА које се тиче отварања широке јавне расправе о улози Правосудне академије у српском првосуђу. Скупу су присуствовали сви најзначајнији представници струковних и стручних организација из области правосуђа. Главна дебата се водила око питања да ли Правосудна академија треба да постане уставна категорије у будућој промени Устава и како њена почетна обука треба да се одрази на потоњи избор на функције.
Председник АКПА је исперд Иницијативе “Академска мрежа за владавину права” коју чине Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу, Удружење грађана Europius и АКПА изразио задовољство што је већина говорника коментарисала управо Анализу ЕУ стандарда које је ова Мрежа израдила и истакао да су стручност и независност кључни елементи нераскидиво повезани са појмом судије и да зато стручност мора постати основ за ступање на правосудну функцију и за напредовање у каријери, што данас није случај, а због чега су незадовољни многи у правосуђу. Стручност треба да постане уставни принцип кроз њено успостављање као уставне категорије или подизањем Правосудне академије на ранг уставне категорије, тј. прописивањем завршене почетне обуке ПА као услова за избор на функцију, као што је то данас случај са Правним факултетом. Трифуновић се сложио да је прописивање детаљних услова за избор на судијску функцију у пракси законска, а не уставна материја, али је истакао да су разлози да се ово питање нормира Уставом бројни и убедљиви и да такво решење има своје правнополитичко оправдање. Тиме би се обзбедило поштавање међународних стандарда који налажу државама организовање почетне обуке пре ступања на функцију, а који се код нас не примењују, јер 94% новоизабраних судија нема формалну државну обуку, тиме би се окончала дводеценијска тежња за успостављање јасних, објективних и мерљивих критеријума, повећала правна сигурност, јер су нормативне измене у овој области честе, а такво решење је прикладно и из разлога што су правосудни савети (ВСС и ДВТ) склони неоправданом увећању својих дискреционих права, о чему довољно говори чињеница да су пред Уставним судом оспорени њихови правилници о избору судија/заменика јавних тужилаца, као и да је Уставни суд привременом мером забранио даље изборе пред ДВТ-ом по спорном Правилнику, те да у последње време ни један конкурс није прошао без интервенције Повереника за информације од јавног значаја или критике Заштитника грађана. Кретиеријуми и мерила за избор морају бити законска, а не подзаконска материја, што се мора дефинисати у Уставу, чиме би се правосудним саветима оставила дискреција само у оној мери у којој је она заиста неопходна за правилан рад ових тела, а што их не би ометало у вршењу њихове власти, јер би та власт била ограничена на њено вршење по јасним одредбама, навео је председик АКПА.
Чланови Центра за правосудна истраживања (ЦЕПРИС), Друштва судија Србије (ДСС) и Удружења тужилаца Србије (УТС) су изнели став да питање Правосудне академије није уставна материја и да сматрају да постоје много важнија питања у будућој измени Устава, док се Асоцијација правосудних саветника заложила против регулисања питања Правосудне академије у Уставу, као и Удружење судијских и тужилачких помоћника, које је навело да су помоћници запостављени у изборима на функције.
О важности обуке и неопходности успостављања јасних критеријума за избор на правосудну функцију и напредовање су говорили и директор Правосудне академије Ненад Вујић и председник Форума судија Србије судија Небојша Ђуричић, док је председник Удружења судија прекршајних судова судија Милан Мариновић представио предлоге измене Устава које предвиђају да Правосудна академија буде претежна тачка уласка у правосуђе и ступања на функцију, уз остављање могућности и судијским и тужилачким помоћницима да и они могу приступати функцијама до доношења закона који би одговорио да ли ова категорија може само каријерно напредовати у оквиру струке или поред тога имати и могућност конкурисања на места правосудних функционера.