Центар за правосудна истраживања (ЦЕПРИС) у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији, 4. априла 2017. године организовао је округли сто поводом представљања публикације „Уставни положај судске власти – анализа и препоруке за измене“, у Београду у Хотелу Москва, коме је у својству представника Алумни клуба ПА присуствовала Ива Марковић. На изузетно посећеном скупу учествовали су представници професуре, судства, јавног тужилаштва, адвокатуре, страних дипломатских мисија и невладиних организација.
Аутори нацрта Анализе и препорука, проф. др Маријана Пајванчић, др Слободан Бељански и госпођа Вида Петровић Шкеро представили су своју Студију, након чега је уследила дискусија у којој су учешће узели председник АКС Драгољуб Ђорђевић, судија Омер Хаџиомеровић, проф. др Срђан Шаркић, проф. др Оливера Вучић, др Лепосава Карамарковић, Радован Лазић и Горан Илић испред Удружења тужилаца Србије, адвокат Југослав Тинтор, судија Драгана Кољевић испред Друштва судија, судија Радмила Драгичевић-Дичић, судија Татјана Кандић и други.
Приметно је било одсуство судија на скупу, што су и други учесници констатовали, наводећи као могуће разлоге апатију, страх и незаинтересованост за сопствени положај. Професор Шаркић као највећи проблем навео је чињеницу да Уставни суд РС тренутно представља четврти степен судске власти, док је професорка Вучић у реплици навела да не види ништа спорно у контроли одлука редовних судова од стране Уставног суда, јер као орган који може да касира законе као израз народне суверености, треба да иста овлашћења има и према органу који их примењује. Оно што она идентификује као проблем јесте да је Уставни суд укинуо јавност свог рада, те чињеницу да је комодитет за који су се судије тог суда избориле последица недостатка интегритета јер нејавни рад штити од аргументације. Др Лепосава Карамарковић навела је да као основни проблем у важећем Уставу види чињеницу да у његовом тексту није дефинисано који орган представља судску власт, која се сем на нивоу доношења одлука не испољава ни на једном другом, те да се не зна ко у име судске власти иступа у односу на извршну и законодавну, због чега се уставна норма да подела власти служи контроли, не примењује.
Сви учесници су сагласни да представници извршне власти, уколико будe дошло до промене Устава, не би требали да задрже своја места у Високом савету судства и Државном већу тужилаца. Неки су се осврнули на неуспешне реформе чији терет је још увек осећа. Судија Мајић је предложио доношење декларације којом би се стручна јавност обратила будућим уставотворцима са конкретним предлозима око којих буде постигнут консензус.
Алумни клуб Правосудне академије се залаже за независност и самосталност Високог савета судства и Државног већа тужилаца, али посебно скреће пажњу на чињеницу да то не сме значити да ова тела остају мимо сваке контроле, већ уз веће надлежности морају добити и прецизна нормативна решења, како се ови независни органи не би претворили у својеврсне феуде који никоме не би одговарали, а ова бојазан је оправдана с обзиром на начин на који ова тела предлажу кандидате за судије и заменике јавних тужилаца, а који нимало није транспарентан, нити примерен савременим европским друштвима.